Jonah 2

1(2:2) Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. 2(2:3) On reče: “Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas.

3(2:4) Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me. 4(2:5) Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al’ ipak oči upirem svetom Hramu tvojem.

5(2:6) Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše, 6(2:7) siđoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al’ ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj.

7(2:8) Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu. 8(2:9) Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju.

9(2:10) A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda.” (2:11) Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu.

10